petak, 8. lipnja 2012.

Čarobni sat...



Ponekad nas sjećanja iznevjere i zaboravimo neke drage trenutke kao da se nikada nisu ni dogodili... A ponekad pamtimo detalje koji se naoko čine sasvim nevažni, beznačajni i ničim ne nagovijeste da će se u pamćenje zauvijek urezati...



Takva jedna mala sličica iz moga djetinjstva zauvijek svijetli u mome pamćenju... moj pape koji se vraća iz Venecije nakon dvomjesečnog službenog puta kako nosi poklone... crne lakirane cipelice koje sam nosila sve dok noga nije previše narasla pa je svako obuvanje postalo pomalo bolno... drveni romobil na kojem mi je zavidjela cijela ulica sve dok se guma na kolima nije sasvim raspala... i ovaj drveni sat čiji je mehanizam odavno stao...


Pape mi je rekao da ne moram više gledati vremensku prognozu; dovoljno je proučiti kazaljke na satu i sve će mi biti jasno:)) Mislim da sam već treći dan razbila stakalce na donjem dijelu sata, pokušavajući otkriti tajnu kako to naš sat može znati hoće li sutra pasti kiša...




Temperatura zraka mi je već nešto jasnije izgledala, manje tajnovito, osim što nisam shvaćala princip po kojem se živa penje i spušta...  


A uz lekciju o barometrima i termometrima, učila sam i prve talijanske riječi (ako se ne računaju talijanizmi tipa pjat, ređipet, lancun, šjor, priša... s kojima mali Splićani odrastaju)...



Moj "čudesni" sat odavno mi je otkrio sve male i velike tajne... otet iz nekih davnih vremena moga djetinjstva spreman je da krene u neki novi život... uz pomoć šablone, bijele akrilne boje i malo čipke i laka...  



Da me sjeti na davna  vremena kada su djeca pamtila trenutak kada bi u dom stigao predmet kao što je obični zidni sat...



Možda moja djeca neće zapamtiti trenutak kada sam ga donijela iz vlastitog roditeljskog doma... ali voljela bih da se jednoga dana sjećaju trenutka kada sam ga s ljubavlju bojala i ukrašavala. I možda njima bude pričao neku sasvim drugu priču, ali opet priču o toplim i dragim uspomenama....

Eda

33 komentara:

  1. Ako je prije bio pomalo zaboravljen, udahnila si mu novi život i sad je spreman za neke nove uspomene...Preobrazba za čistu peticu!

    OdgovoriIzbriši
  2. Znaš šta, uopće nisam gledala sat nego sam samo čitala i zamišljala jednu nestašnu djevojčicu kovrčave kose kako se pravi važna u lakiranim cipelicama, neustrašivo juri romobilom i znatiželjno gleda u zabranjenu novu igračku te smišlja način kako da se dokopa tajne koja se sigurno nalazi negdje unutra :)))
    Ovo je jedna topla priča o radosnim trenucima koje pamtiš, a pamtit će i tvoja djeca čudesne ruke svoje mame i još mnogo toga!
    Eh sad idem pogledati sat, pa nastavljam...
    dakle...izgleda čarobno!!! Šablone si stavila taman gdje treba i baš je onako u tvom stilu...pape te s ponosom gleda jer na ovaj način pokazuješ koliko su ti drage neke stvari vezane uz njega...
    u iščekivanju slijedećeg posta lijep pozdrav i uživaj na suncu ili u moru :)))

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti, draga moja, još da stavim i kazaljke pa da sat zaista krene u novi život:))

      Izbriši
  3. Baš sam uživala u ovom postu kako čitajući tako i gledajući ovaj sat koji ima toliku sentimentalnu vrijednost i divnu toplu priču iz srca njegove vlasnice:)prekrasna izgleda zaista!

    OdgovoriIzbriši
  4. Ovo je trenutak od kojeg sam se ja naježila. Prvo, obožavam predmete koji imaju svoju priču. Drugo, već sam ti rekla da čuda stvaraš. Ima neke magije kada stari predmeti dobiju novi sjaj!

    OdgovoriIzbriši
  5. Ja sam se samo preslikala, jer je moj Pomorac isto tako radio, plovilo uzduž i popreko ove Zemaljske kugle, a sada već 4 godinu plovi s onkraj plavog beskraja. Remake je prekrasan, u stilu prave majstorice.

    OdgovoriIzbriši
  6. Da, da...divno! Post pun emocije i uspomena, sjećanja na drage ljude , vrijeme i uspomene...Vrijeme...jednostavno ga zaustaviti i nemoj nikada staviti kazaljke..Neka vrijeme i uspomene stanu u jedan vječni trenutak!!!Meni se baš ovakav, bez kazaljki , najviše sviđa:):):)

    OdgovoriIzbriši
  7. Lijepa priča i odlična preobrazba, sat je prekrasan

    OdgovoriIzbriši
  8. Cestitam draga Eda, sat nakon tvog uređenja izgleda carobno. Cijeli post je predivan, nostalgican i emotivan:-))

    OdgovoriIzbriši
  9. Kako samo lepo izgleda! Moja ćerka je oduševljena jer je ljubitelj starina, a meni se dopala priča koja mi zvuči poznato. U našoj kući zabranjeni su bili radio i gramofon. To deca nisu smela ni pod razno da pipnu. Za nas su sve stvari obične jer nam je mnogo toga dostupno, ali nekad je čovek morao mnogo da se namuči da bi kupio nešto.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. U pravu si, i meni se čini da smo se puno više radovali malim stvarima, vodili brigu o njima i cijenili ono što imamo..

      Izbriši
  10. Sad je jos lepsi nego sto je bio!!
    Bas si me nekako dirnula ovom lepom pricicom.Ja volim predmete koji imaju neku pricu,posebno ovako nostalgicnu.Ili se to samo meni ucinilo...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Nije ti se učinilo, ponekad mi se čini da je cijeli moj život jedna velika nostalgija... ili se ja to ne mogu pomiriti s tim da godine neupitno lete:))

      Izbriši
  11. Preslatka priča o malim stvarima koje život čine stvarnim. Verujem daće ovaj prekrasno ukrašen sat kad stignu kazaljke dugo srećno kuckati :))

    OdgovoriIzbriši
  12. Hola Eda, que lindo trabajo, me gustó el cambio.

    Saludos
    Cecilia

    OdgovoriIzbriši
  13. Svaka čast Eda, predivno si ga uredila, vrhunski!

    OdgovoriIzbriši
  14. Baš nema predmeta, kojeg ti ne bi obradila, ili?:)))
    Sat je predivan.

    OdgovoriIzbriši
  15. hola Ed, me gusta mucho como te ha quedado , has hecho una buena restauración

    roser

    OdgovoriIzbriši
  16. Le résultat est SUBLIME ! Rien avoir avec la base en brun ! Du beau travail ! Mes félicitations !
    Bises et bon week-end.
    Anna

    OdgovoriIzbriši
  17. Uživala sam i u priči i u fotografijama. Sve u tvom prepoznatljivom predivnom stilu.

    OdgovoriIzbriši
  18. Stvarno si ga majstorski obnovila.I totalno u tvom prepoznatljivom stilu.Još me jedini(jako)muči romobil...gdje je?Da mi je to imati!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Eee da je bilo pameti pa ga sačuvati... bio bi izvrstan drveni detalj, makar kao stalak za cvijeće...

      Izbriši
  19. Umjetnice, nema kraja tvojoj mašti i uz to još pedantnoj i savršenoj izvedbi shabbya. Popratni tekst je fantastičan, baš me raznježio i podsjetio na neke moje davne uspomene!

    OdgovoriIzbriši
  20. Jako lijep post!!!
    Sat izgleda predivno!!!

    OdgovoriIzbriši
  21. It is like new (old retro-new). :) You made it very precious.

    OdgovoriIzbriši
  22. Totalmente maravilloso y sentimentalmente igual, que preciosidad, es una belleza, enhorabuena.

    OdgovoriIzbriši
  23. hvala bogu da romobil nije preživio jer bi ga ti lijepo pofarbala u roza,ne,ne u krema boju i napravila đir po splitu:))....
    sjećam se tih satova,imala ih je svaka malo bolja kuća koja je držala do sebe.....uređen je u tvom prepoznatljivom stilu ali meni je nekako draža priča i sjećanja koja te vežu za njega....
    jedino mi nije jasno da li si sad skužila princip po kojem se živa penje i spušta ili si to kroz godine uzela zdravo za gotovo kao i ja:))....

    OdgovoriIzbriši
  24. Roza romobil, haha...
    Da, Mare, s godinama penjanje i spuštanje uzmeš zdravo za gotovo:))

    OdgovoriIzbriši
  25. Eda mene zanima iz koje je godine taj sat, imam neki slican tome. Hvala.( sat je prelijep)

    OdgovoriIzbriši
  26. Slucajno sam naisla na Vas blog i jednom rijecju ja sam Odusevljenaaaaa :)
    Svaka cast na Vasem radu i trudu , toliko sam nasla inspiracije da bih sad u ove kasne sate mogla sjesti i poceti raditi :)

    OdgovoriIzbriši

LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...