petak, 17. svibnja 2013.

Hm.....


U kojem tonu napisati post nakon tri mjeseca? Odakle ću krenuti, prvo sa isprikama, ili da se pravim kao da sam cijelo vrijeme prisutna?
Možda bih izabrala ovu drugu varijantu da ovaj čudan internet svijet koji nas je sve zajedno povezao nije nekako dočijukao da sam bila u problemima... pa su neke drage osobe počele "čačkati" i pitati i opet pitati, a ja nekada imam volje pa opet nemam ni snage ni volje pisati..

Ukratko: prometna prije dva mjeseca. Svi živi. Auta više nema. Nitko nije slomljen. Ugruvani, netko sa potresima mozga (s epicentrom u Dugopolju, kaže moj sin).

Natučena. Šanc još uvijek obožavam jer mi je glava bez njega preteška. Nisam više ljubičasta. Nisam ni zelena. Ali jesam ljuta. Zato jer je netko nepažnjom ugrozio moju obitelj i učinio da nas tjednima sve boli. Pa nisam ljuta nego sretna jer imamo jedno drugo. Pa sam zahvalna jer pišem ove retke. Pa sam opet ljuta jer hoću biti ljuta. Pa sam tren poslije najsretnija na svijetu.

I na blog sam bila ljuta. Zato jer je prašnjav, nijem i nije me htio potaknuti na akciju. Tek jedan mali Sinišin mail i poziv na igricu koju organizira "Uređenje doma" podsjetili su me da ja ovaj moj blog i ono što radim u stvari jako volim.

Volim reciklirati stvari. Gledati kroz neki predmet sve dok se ne upali lampica. Nisam bila u stanju ovih tjedana baviti se cvijećem onoliko koliko sam planirala "prije". Pa sam "sadila" cvijeće od tankog bež i bijelog konca:)


Preobična. Treba joj malo bijele boje, tkanine i konca.



Heklana čipka i rascvjetana košara...


U ožujku sam napravila dvadesetak obruča od vrbinog granja, nemajući nikakvu posebnu ideju na koji način ih iskoristiti...



 Košara je napravljena za jednu dragu gospođu... tek trebam odlučiti kakvim je sitnicama napuniti:)



 Sa druge strane tek jedan jedini cvijetak...







Umalo da zaboravim. Moj sin i ja živi smo samo zato jer sam vrisnula. Pa se ON prepao i skrenuo volan u pravom smjeru. Zato, drage moje, koliko god oni prigovarali i gunđali, kad god smatrate da je potrebno - vrištite! Iz petnih žila! Vjerujte mi na riječ, taj prodoran i iritirajući ženski vrisak može vam spasiti život!

Eda



34 komentara:

  1. ajme strasno :( ,...bitno da ste zivi i u komadu!!! ovi cvjetici su predivni ....pogotovo ovi sto imaju duguljaste latice!!! divota!kosara je ko bomboncic

    OdgovoriIzbriši
  2. ajme... dobro da je sve (donekle) dobro prošlo...
    dobrodošla natrag!

    OdgovoriIzbriši
  3. Bilo,ne ponovilo se...
    Tri sam takva horora imala,u svakom zanemela od šoka...
    Korpa i venac su kao iz bajke,imam nešto slično.:)
    Veliki pozdrav!:)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Tri puta!!! Ja još čekam da prođe jedan jedini dan bez bolova pa da krenem zaboravljati... ali tri puta!!!

      Izbriši
    2. Dva puta autobusom,jednom kolima,sve krš,a ja imala ludu sreću...
      Zato mi je svaka vožnja,kad se mora,kao po kazni!
      Daleko bilo!!!

      Izbriši
  4. Eda, drago mi je da ste dobro, da nema lomova, da ste živi. Zbilja mi je drago. Strašno je ovako nešto pročitat, čut. Mene je prije 2 miseca na pješački udarilo auto, trudnu. Imala sam toliko ludu sriću da sam prošla "samo" sa gadnim masnicama na nozi. Masnice su prošle, beba je hvala Bogu dobro, ali još uvijek osjećam bol na misto udarca. To će s vrimenom proć, ali ću dugo dugo pamtit to jutro.

    Od obične košare napravila si posebnu košaru. Sviđa mi se što si je obojala u bijelo i što su cvjetići heklani :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Joj, draga moja trudnice, lijepo je pročitati da je sve dobro završilo!!! Sretno!

      Izbriši
  5. Que preciosa quedó la cesta y que bonita la corona, besos

    OdgovoriIzbriši
  6. Pitala sam se šta je sa tobom. Mislila sam da je to obična pauza, jer vidim da su se neki ljudi umorili od blogovanja. Drago mi je da si tu i da je sve, opet, kako treba, bez obzira na udes. Auto je najnebitnija stavka u svemu tome, ali to shvatimo tek kad se ovako nešto desi. Nažalost, tako je, ali to je u ljudskoj prirodi.

    Radovi su ti lepi, a period koji si ležala je bio dovoljan i za razmišljanje i da shvatiš neke stvari, a jedna od njih je da smo, iako se ne poznajemo, ipak povezani i da ne možemo jedni bez drugih. Kao internet porodica.
    Kod nas ima svašta novo, ali ćeš ti to sve nadoknaditi i biti u toku, samo kad ste svi živi i zdravi.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Lijepo si ovo napisala, baš kao internet porodica:) I vidim koliko mi je sve ovo nedostajalo.. hvala ti.

      Izbriši
  7. Šta da ti kažem..nedostajala si u ovom blogosvetu...I havala Bogu da vas je sačuvao..
    Korpa je savršena i prepoznatljivo tvoje izrade..da je vidim na ulici u ruci neke žene pitala bih: je l to Edina kreacija?..

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. I vi ste meni nedostajale, tek toliko da znaš!!

      Izbriši
  8. ajme bitno da se nikom ništa nije desilo košara je prelijepa

    OdgovoriIzbriši
  9. Prestrašno je to što vam se dogodilo. Srećom, sve je dobro završilo. Želim vam brz oporavak.

    Košara je prekrasna, ma zapravo malo je reći da je prekrasna. Voljela bih imati jednu tako sređenu košaru.

    OdgovoriIzbriši
  10. Jako mi je žao što ste imali nezgodu. Znam kako vam je bilo, imala sam i ja tešku nezgodu pre par godina i šest meseci sam bila nepokretna i vezana za postelju. Na svu sreću, sve se ipak završilo dobro, zato sada uživaj i ne misli više na to. Korpa izgleda savršeno,preslatko i preromantično.
    Srdačan pozdrav!

    OdgovoriIzbriši
  11. Ne mogu ti opisati koliko me živciraju kreteni na cesti, evo i danas prisiljena spašavati situaciju jer su drugi bahati, zaljubljeni u sebe i svoje aute i iz ne znam kojeg razloga moraju biti uvijek brži...neka je sve dobro prošlo kod vas:)
    Košara je prelijepa, i vijenac isto tako, sve u tvom prepoznatljivo stilu i bojama...Pozdrav

    OdgovoriIzbriši
  12. Ajme, Eda moja draga. Nisam imala pojma, ni slutila nisam da bi nesreća mogla biti razlog tvoje male pauze. Užasno mi je žao zbog svega što se prošli i još prolazite. Želim vam svima da se što prije oporavite i zaboravite na sve. Drago mi je kad vidim da te ama baš ništa ne može spriječiti da i dalje radiš fantastične stvari. Kažeš, ne možeš baš sve što si planirala, ali pak nešto, malo ... a ispadne tako dobro :-) Divni su i košara i vijenčić ... tvoj potpis se odmah vidi.

    Puno te pozdravljam.


    OdgovoriIzbriši
  13. Oh, tako mi je žao što vam se to dogodilo.
    Imaš pravo biti ljuta i ogorčena, no...na žalost, to više šetei tebi nego onome na koga si opravdano ljuta. Najbolje bi bilo da se to nekako potisne i zaboravi i nastavi živeti, a to je i najteže.
    Drago mi je što si vratila i to baš na velika vrata, savršenim i originalnim radom.
    Bravo!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti, valjda je to jedan prirodan proces koji zahtijeva vrijeme... drago mi je da ti se sviđa moja košarica:)

      Izbriši
  14. Superbe harmonie de couleurs pour des décorations ravissantes !
    Bon dimanche !
    Anna

    OdgovoriIzbriši
  15. Draga moja...ne mogu virovati...nisan imala pojma....
    Drago mi je da je ipak sve dobro prošlo i da ste sad dobro...
    Lipa ti je košarica i vjenčić.
    Drž' se...

    OdgovoriIzbriši
  16. Šok! A ja mislila da si se malo odmarala od nas i od svega...Žao mi je zbog svega,imaš moje želje da sve što prije zaboraviš..Košara je jednostavno savršena..Boja,kompozicija,cvjetići..Svaka čast..Drži se i pazi na sebe!!!!
    Imaš blogonagradu kod mene:)

    OdgovoriIzbriši
  17. Nije taj ženski vrisak tako prodoran i iritantan bez razloga! Drago mi je da ste dobro, a osjećaji koje navodiš su potpuno logičan slijed... Jako mi se svidja košara, a i ono na zidu što proviruje iza (uokvirena čipka?): jesi li možda već pisala o tom projektu, pa ja propustila ili da te nagovaram?

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Propustila si, propustila... vrati se par postova unatrag, vidjet ćeš kako izgleda uokvirena čipka:)

      Izbriši
  18. Draga najvažnije da ste svi živi, fizičke ozljede prođu brzo, a za one druge treba malo dulje, al vjeruj mi prošla sam to i vidjet ćeš da sve sa vremenom ponovo dođe na svoje mjesto."Drž se" i zelim tebi i tvojima brzo ozdravljenje, kreativna terapija ipak ti najbolje pomaže!

    OdgovoriIzbriši
  19. precioso ese cesto,bonito trabajo.besos.conchi.

    OdgovoriIzbriši
  20. Hvala svima na predivnim komentarima podrške, odmah se bolje osjećam:))

    OdgovoriIzbriši
  21. Divan novi početak! Prefinjeno i originalno... rekla bi u tvom stilu... Ja sam se sva "naježila" čitajući ovaj tvoj post... Hvala dragom Bogu da nam vas je sačuvao! I ja vrištim... doduše nekada i kada ne treba... hahaha preventiva je majka :)

    OdgovoriIzbriši
  22. Drago mi je vidjeti ponovno post kod tebe, ali mi je jako žao što je takav bio razlog tvog izbivanja.. samo neka prođe i ta fizička bol pa će sve doći na svoje mjesto.. drago mi je da ste svi čitavi..! Možda te malo kreativnosti ovih dana raspoloži i učini da se bolje osjećaš :) Predivna je košara, baš u tvom prepoznatljivom stilu!

    OdgovoriIzbriši
  23. Razumijem te, iz iskustva na svojoj koži (glavi). Uvijek je najvažnije da su svi živi i bez težih povreda, ostalo se sredi.
    Ova korpa mi izgleda baš rustično sa ovom bež bojom.

    OdgovoriIzbriši
  24. Hola Eda!!!
    Muy Linda la decoración de la canasta, La tela y el tejido están precioso.

    Cariños
    Cecilia

    OdgovoriIzbriši
  25. Uf! Evo i ja naletim nakon puna tri mjeseca pauze i prvo što vidim - tvoj post. Na svu sreću svi ste živi i zdravi, a za auto manje-više. I koliko vidim svojim vrijednim rukama nastavila si stvarati male čarolije, što je najbolji znak da je sve u redu!

    OdgovoriIzbriši

LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...